Ulaskom u novu 2020. godinu kreiramo nove poslovne ciljeve, nove strategije i taktike kako bismo ostvarili te ciljeve. Pa se postavljaju pitanja šta je sledeće, šta će biti aktuelno ove godine, koji će tip contenta korisnici najviše konzumirati ove godine na internetu, koja će društvena mreža dominirati, koje će to pozicije biti ključne i najtraženije na internetu, koje su to nove tehnologije koje možemo iskoristiti u cilju oglašavanja proizvoda/usluga.
Generalno, sva ova pitanja i druga svode se na jedno: koji su to digitalni trendovi u 2020. godini i kako ih predvideti s obzirom na brzinu kojom se menjaju pravila i aktuelnosti u online svetu. Pa, iskreno, niko nema potpuno precizan, tačan i univerzalan odgovor na ovo pitanje koje možemo primeniti na svaki biznis, u to budite sigurni.
Ono što možemo da uradimo jeste da istraživanjem i analizom trendova iz prethodnih godina, ali i pomoću stečenog iskustva, pretpostavimo šta su digitalni trendovi u 2020. Jedan veoma bitan savet na samom početku: nemojte ignorisati i odbaciti nešto zato što vam se čini da nije za vas ili vam je neko rekao da nema efekta, jer nove platforme, vrste contenta, tehnologije i sl. nisu namenjene vama kao kompaniji ili zaposlenom, već krajnjim korisnicima. Ono što se vama ne dopada možda će se dopasti vašem kupcu. Uvek imajte to na umu i ne odbacujte olako nove trendove.
Ukoliko je vaš odgovor „pa lajkove plaćam, što više, to bolje”, onda smatrajte da ste upravo bacili pare. Snaga i relevantnost jednog influensera se ne meri njegovim lajkovima, već jačinom uticaja koju ima na svoje pratioce. Verovatno ste čuli da je neko nekad platio nekog influensera koji ima samo nekoliko stotina ili nekoliko hiljada pratilaca (naspram nekih čiji se broj pratilaca, lajkova itd. meri stotinama hiljada, pa i miliona). E pa taj koji je ipak angažovao influensera s „malim” brojem pratilaca vrlo je verovatno učinio pravu stvar za svoj brend. Zašto? Pa čim ga je angažovao, znači da ovaj ima specifičnu tržišnu nišu koja njemu odgovara. Ne treba mu reach od milion korisnika a da od svega toga ima, recimo, samo 3 ostvarene prodaje.
Digitalni trendovi u 2020. godini pokazuju da treba dobro istražiti i odabereti pravog influensera za sebe. Nemojte da vas ponesu neke brojke. Kada svedete izbor na nekoliko, od svakog influensera možete tražiti da vam dostavi neku vrstu portfolija (tzv. media kit) gde je prikazana analitika njegovog profila, broj pratilaca, lajkova, angažman korisnika, cene, ciljna grupa i sl.
Pored toga, kada angažujete influensera, nemojte zaboraviti da ugovorom definišete uslove, šta je zadatak influensera, koje će platforme koristiti, koju vrstu sadržaja, koliko će imati objava, kada će reklamirati vaš proizvod, da li sme da oglašava konkurenciju, autorska prava objave itd.
Da je neko pre pet godina rekao da Facebook nije IN, ogroman procenat se apsolutno ne bi složio s tim i rekli bismo da neko ko to misli definitivno ne prati trendove u digitalu. A danas?
Pa ako pratite trendove, onda ćete reći da FACEBOOK VIŠE NIJE IN. Zašto?
Facebook su prerasle mlađe generacije pojavom Instagrama. Sada ih Facebook asocira na mame, tate, tetke itd., pošto su cele familje na Facebooku, dok sa Instagramom nije baš takva situacija (još). Prosto kao da FB nije ispratio digitalne trendove i želje korisnika i prilagodio se potrebama mlađih generacija, kojih je najviše na društvenim mrežama. Šta mladi žele? Veoma prosto: fotografije, video content, vidljivost, lajkove, reakcije! A to im je pružio Instagram, kroz objave u vidu fotografija i kratkih video-snimaka.
Facebook pokušava da sada uvede neke atraktivne opcije i da prati druge popularne platforme, ali je činjenica da je popularnost ove mreže sva slabija među mlađim generacijama.
Opet, sa druge strane, to ne znači da vašem brendu Facebook potencijalno ne odgovara, bez obzira na to što na svakom koraku možete da čujete da je veliko interesovanje za druge, nove platforme, kao što je recimo TikTok. Istražite dobro svoju ciljnu grupu, vidite gde se ona nalazi i u skladu s tim kreirajte svoju strategiju oglašavanja. Ovde možete pronaći najnovija istraživanja, statistike, upoređivanja i sl. koji se tiču različitih društvenih mreža.
Ovo je trend koji je sve jači iz godine u godinu i prosto je nezaobilazan. Kao što smo dosad govorili da je obavezno imati neko prisustvo na internetu u vidu sajta, profila na društvenim mrežama i sl., tako je danas nezamislivo da niste optimizovali svoj sajt za mobilne uređaje. Zašto? Pa pođite od sebe, da li nosite računar sa sobom tokom dana i surfujete po internetu ili to činite preko mobilnog telefona, eventualno tableta? Mislim da je češći slučaj da to radite preko telefona.
Pored toga, prilikom kreiranja nekog plana oglašavanja uzmite u obzir oglašavanje preko mobilnih uređaja i prilagođavanje oglasa njima. Jedan od razloga zašto je mobilno oglašavanje popularno jeste preciznost, odnosno to što oglašivači imaju mogućnost sve preciznijeg i relevantnijeg oglašavanja tako što personalizuju oglase na osnovu preferencija, aktivnosti, ponašanja, lokacija korisnika i sl.
Pored toga, kod ovih oglasa upravo možete istaći i kreativnost, jer oglasi mogu biti interaktivni, tako dodatno angažujete svoje korisnike a pritom nemaju osećaj da ste naporni, dosadni i sl. To nas upravo dovodi do sledećeg trenda, a to je interaktivni content.
Sećate li se čuvenih sadržaja „ubica” sa brojnim informativnim „daviteljima”, koji, što ih više čitate, postaju sve duži i zamorniji? A onda se verovatno sećate i da je na kreiranje sadržaja u velikoj meri uticao stil komunikacije na društvenim medijima. Danas ipak ovakvu formu kreiranja sadržaja sve više zamenjuje interaktivni sadržaj.
Razlog je jednostavan. Interaktivni sadržaj podrazumeva privlačan sadržaj, upotpunjen vizuelnim efektima, kao što su: video, stori, meme, slike, GIF-ovi i dr. Kao i drugi online tekst, i interaktivni sadržaj na samom početku „hvata” pažnju čitalaca. Interaktivni sadržaj i vizuelni storytelling daleko su privlačniji od skrolovanja kroz statični sadržaj.
A sada zamislite kakvo se zadovoljstvo može pružiti čitaocu sadržaja na web stranici ukoliko bi mu se kroz jedan interaktivni sadržaj ponudilo i iskustvo virtuelne realnosti ili uvećena realnost. Ovakva praksa je već izvesno vreme interesantna pojedinim brendovima, te je tako „Gucci” pružio mogućnost zainteresovanima da virtuelno isprobaju novije modele patika, a „Ikea” je kroz augmentiranu realnost ponudila praktičan doživljaj postavljanja nameštaja u prostor.
Video, video i video. Kada su digitalni trendovi u pitanju, ovo nije ništa novo. Ipak, video je veoma vredan da se pomene u 2020, jer je popularnost ovog tipa sadržaja svake godine samo veća. Korisnici sve više uživaju u video-sadržaju. I ne, ne mislimo samo na Youtube, iako on može biti veoma bitan deo vaše strategije. Video-sadržaj možete kreirati za druge platforme.
Kratki video-snimci „How to...” su i dalje među najpopularnijim tipovima videa, kao i videi koji konkretno prikazuju kako se neki proizvod/usluga koristi i koji benefit korisnik ima od kupovine. Sa druge strane, duži video-sadržaj isto tako može veoma dobro funkcionisati u svojstvu storytellinga, ukoliko imate neku priču koju želite da ispričate o brendu i da izazovete određenu emociju kod korisnika.
Ovaj vid objava posebno je popularan među milenijalcima i generacijom Z. Umesto skrola na vremenskoj liniji, na određenim društvenim platformama – Instagramu i Facebooku, vertikalni sadržaji postaju sve uzbudljiviji.
Stori objave imaju određenu dozu senzacionalizma u sebi i možda baš zbog toga jesu interesantne. Naime, one deluju aktuelno i realno, te izazivaju interakciju, odnosno stvaraju veću angažovanost publike. „Hvatanje trenutka” i deljenje istog s pratiocima dovoljno je autentičan i ličan čin, a tome treba dodati i brojne kreativne opcije u vidu stikera i filtera, pa čak i muzičkih numera, čime zabavno-informativni sadržaj dobija novu dimenziju.
Stori kao vid posta jedan je od omiljenih vidova objava različitih poslovnih modela. O aktuelnosti i popularnosti storija govori i podatak da čak 400 miliona ljudi svakodnevno kreira i konzumira storije na Instagramu, a iz dana u dan ih je sve više. Digitalni marketari sigurno da vrlo dobro znaju ove podatke. Plasiranje reklamne poruke se u storiju ne razlikuje od nereklamnih objava, a ako se tome doda i oglašavanje prema interesovanju i pretraživanju korisnika društvenih platformi, možemo reći da ovde nema ometanja korisnika. Objave u realnom vremenu, uz primenu novotarija, kao što je proširena realnost (AR) ili virtuelna realnost (VR), pružile su brojne pogodnosti onima koji žele da prodaju ili onima koji žele da isprobavaju. Zabavno, zar ne?
Svi ćemo pamtiti tu 2019. kao godinu u kojoj smo se oprostili od lajkova. Pa makar samo na Instagramu, i to u nekim državama koje su učestvovale u prvoj fazi testiranja. Ali i to je dovoljno, jer na kojoj je drugoj platformi uloga lajkova bila veća? Ukoliko uzmemo u obzir da se lajkovi uskoro više neće brojati, vrednosti reacha, komentara, deljenja i konverzija dobijaju daleko veću cenu.
Glavni krivac za veliku relevantnost lajkova svakako je Instagram. Kultura ovog društvenog medija dovela je do toga da se populariše broj lajkova i da je to jedino merilo da li je plasirani content kvalitetan.
„Popularan i uticajan na Instagramu” – ovo je podrazumevalo enorman broj lajkova, „bezbrojne” folovere, ali i više slave i novca. Ipak, izgleda da će tome doći kraj u narednom periodu. Naime, od novembra 2019. i u Americi je objavljeno da se započinje skrivanje lajkova na aplikaciji, baš kao što je to sredinom prošle godine već započeto u mnogim drugim zemljama. Broj lajkova može videti samo vlasnik objave, ali ne i oni korisnici koji skroluju kroz aplikaciju. Veruje se da će ovim postupkom korisnici veću pažnju posvetiti onim objavama koje ih zaista interesuju i koje im se dopadaju. Time je takođe stavljen akcenat na povezivanje ljudi s ljudima i sa onim što ljudi vole i što ih inspiriše.
Ukoliko kažemo da je GIF postao aktuelan u 2011. godini, a da je Facebook 2017. GIF-ove dodao kao opciju za unos u reklamama, onda ovo i nije neki novi trend. Međutim, ako GIF kao format smestimo u današnji kontekst, kada su moblini uređaji neizostavni, onda njega zaista možemo prepoznati kao logičan izbor ili trend. Primera radi, brzina učitavanja stranica sajta jedan je od bitnih faktora kada se govori o optimizaciji sajtova i o korisničkom iskustvu. Ali kakva je brzina učitavanja stranica ako na nju postavimo video-snimak?
Ne baš zavidna. Stoga, GIF jeste dobra zamena jer je jednostavan za kreiranje, nema zvuk, te se može gledati u javnosti, može se podeliti kao i slika, ne zauzima veliki prostor, samostalno se pokreće, pa se ne mora aktivirati, i ono najbitnije: sadrži pokret, tako neophodan za privlačenje pažnje. Ovaj format može biti vrlo interesantan kada se želi povećati svest ili kada se želi oživeti brend. Ipak, oprez je neophodan, jer ne priliči svakom poslovanju niti svakom brendu.
E-commerce sajtovi sve se češće služe ilustracijama i GIF-ovima kako bi korisnicima olakšali kretanje po stranicama sajta. GIF-ovi imaju još jednu prednost. Oni izgledaju realnije i istinitije u odnosu na zastarele filtere, čija je upotreba danas shvaćena kao isuviše „fake” i nezanimljiva. Možemo reći da su grafika kretanja i prirodan, tj. realan prizor, uz komične elemente, sve aktuelniji i interesantniji internet korisnicima.
Nikada se u tolikoj meri nije propagirala zaštita životne sredine, cruelty free proizvodi (proizvodi koji se ne testiraju na životinjama), proizvodi s prirodnim sastojcima, pakovanja koja su biorazgradiva itd. Kao što je to slučaj sada. Zapravo, nije da ovo nije bilo bitno i ranije, ali internet je omogućio da se na globalnom nivou čuju poruke pojedinaca i organizacija, što ima daleko veći doseg nego ranije.
Najviše pobornika se nalazi među mlađim generacijama, koje ujedno čine i najveći broj korisnika na internetu. Stoga bi kao brend, ukoliko su vam ciljna grupa neki od njih i ako već niste, trebalo da u narednom periodu ispratite vrednosti za koje se oni zalažu. Veliki brendovi već uveliko koriste ovo u svojim strategijama oglašavanja i kreiraju kampanje koje na različite načine propagiraju zaštitu životne sredine kroz vizuale, poruke i sl.
Nova eko-era je pred nama i trebalo bi da slušate potrebe i želje svojih kupaca, jer kupci danas žele mnogo više od samog proizvoda ili usluge. Pored toga što će rešiti njihov problem, oni žele da se za taj novac koji daju i osećaju dobro, a to možete upravo postići ukoliko je, recimo, vaše pakovanje biorazgradivo, ako proizvod sadrži samo prirodne sastojke (ili većinom), ako se ne testira na životinjama i sl. To može biti ujedno i vaš tzv. USP (unique selling proposition) za proizvod, a da se pritom pozicionirate kao kompanija koja zaista brine o očuvanju planete i zalaže se za vrednosti svojih korisnika.
Između ostalog, 21. vek je – imamo Google dokumenta i tabele – nemojte štampati nepotrebno papire, čuvajte šume! Možda je mali, ali ovo može biti prvi značajan korak za vaš brend i njegov imidž. Ispod možete pronaći neke od primera kako to rade pojedini brendovi:
Mnogi marketinški eksperti smatrali su chat botove još jednim novim trendom u evoluciji digitalnog marketinga koji su tu kao ispomoć za bolje korisničko iskustvo. Dakle, kada se pred vama pojavi ljubazno pitanje sa četa na nekom sajtu, treba da znate da je reč, pre svega, o algoritmu ili skripti nekog programera čija je osnovna funkcija da ostvari komunikaciju s korisnicima, i to bez ikakvog angažovanja ljudskog faktora. Ovi simulatori predstavnika poslovanja dostupni su 24 časa.
Uloga chat botova koji odgovaraju na pitanja i zakazuju prodajne sastanke posebno je bitna u ono neradno vreme, kada roboti menjaju standardnu ljudsku uslugu. Time se ostvaruje bliža veza s korisnicima i unapređuje korisničko iskustvo. Primera radi, jedan od popularnih sajtova za pretraživanje različitih putovanja Expedia ima chatbot koji olakšava pristup informacijama korisnicima, bilo da je reč o rezervisanju hotelske sobe, otkazivanju rezervacije, povraćaja novca, pronalaženju avionske karte itd.
Kolika korist od chat bota može da bude za poslovanje, najbolje može da posvedoči studija slučaja kompanije „1-800-Flowers”, čiji je chat bot predstavljao jedan dragocen servis zahvaljujući kom su korisnici mogli da naruče cveće ili da odaberu da razgovaraju s podrškom.
Ukoliko bi se korisnik odlučio da naruči cveće, bio bi upitan da ispiše adresu isporuke i vrstu cvetnog aranžamana koji želi. Recimo samo da je zahvaljujući implementaciji chat bota sa ovakvim funkcijama na sajtu kompanije „1-800-Flowers” zabeleženo čak 70% novih klijenata. Ukoliko ste dosad bili skeptični ili možda preplašeni robotima, a imate potrebu za dodatnom korisničkom podrškom, možda je vreme da ove godine jednog prihvatite kao novog člana svog tima.
Generacijom Z se smatraju svi rođeni nakon 1997. godine. Ova generacija je specifična jer odrasta u digitalnom dobu, gde faktički tokom celog odrastanja imaju pristup internetu, za razliku od prethodnih generacija. Ova generacija poznaje i interesuje se za tehnologije, preferira mobile uređaje u odnosu na desktop, kreira i distribuira svoj sadržaj, želi više kontrole nad sadržajem koji konzumira i moć da odlučuje o tome šta će joj biti prikazano, a oglasi joj ne remete korisničko iskustvo itd. Pored toga, primećuje se ozbiljan porast interesovanja generacije Z za ekologiju, kozmetičku industriju, kulinarstvo, zdravu hranu, fitnes, gejming, kreiranje sopstvenog sadržaja (Youtube, blog, Instagram i sl.), praćenje influensera, online kupovinu itd.
Ukoliko se vaša ciljna grupa nalazi među generacijom Z, veoma je bitno da razumete njihov životni stil, koji podrazumeva aplikacije, gedžete, društvene mreže, kreiranje sopstvenog sadržaja i sl., pa prema tome prilagodite svoj nastup i poruku koju šaljete njima. Ovde možete pročitati više informacija o tome koji će digitalni trendovi najviše uticati na generaciju Z u 2020. godini. Na osnovu ovih informaci lakše ćete pristupiti kreiranju efikasnih stretegija oglašavanja.
Copyright © InternetAcademy. Sva prava zadržana. Privatnost.
Komentar