Kurs Financial Management

Kurs Financial Management će vam odgovoriti na pitanja:

Šta predstavlja finansijsko planiranje i zašto je finansijsko planiranje bitno?

Finansijsko planiranje preispituje i utvrđuje postavljene ciljeve, što pomaže da odredite svoje prioritete, pratite finansijsko stanje i tok novca, kao i da unosite evenutalne promene. Finansijski plan se može odnositi na razvoj, proizvodnju, prodaju, nabavku, marketing i sl. Obuhvata plan bilansa uspeha, bilansa stanja i plan dugoročnih ulaganja. Finansijsko planiranje možemo podeliti u dve faze – planiranje izvora finansijskih resursa i njihovih tokova i sopstveno finansijsko planiranje. Sa druge strane, prema periodu za koji vršimo finansijsko planiranje, razlikujemo: 

• dugoročno, koje se odnosi na period koji je duži od pet godina;
• srednjoročno, koje se odnosi na period od jedne godine do pet godina;
• kratkoročno, koje se obavlja za period do godinu dana;

Koja pravila finansiranja razlikujemo?

Kao i u svakoj oblasti rada, prilikom nekog planiranja postoje određena pravila, načela i koraci kojih se treba pridržavati. Tako je i kod finansijskog planiranja. Pravila u okviru finansijskog planiranja su osnovna pravila koja potiču iz bankarskih pravila i nalaze primenu u finansiranju kompanija. Finansijsko planiranje obuhvata skup nekih pravila koja su opšteprihvaćena u poslovanju. Kod finansijskog planiranja razlikujemo:

• vertikalna pravila finansiranja, koja obuhvataju odnos internih i eksternih finansiranja (poznato pod nazivom pravilo 1:1), odnos osnovnog i rezervnog kapitala i dr. pravila;
• horizontalna pravila finansiranja obuhvataju zlatno bankarsko i bilansno pravilo, kao i finansiranje dugoročnih ulaganja i finansiranje kratkoročnih finansijskih ulaganja.

Kako definišemo tržište i kako ga možemo klasifikovati?

Tržište možemo definisati kao skup prodavaca i kupaca u okviru određenog područja. Područje može biti država, grad, naselje, region i sl. Drugim rečima, tržište predstavlja odnos ponude i tražnje na određenom prostoru i u određenom vremenu povodom uspostavljanja razmene proizvoda i usluga. Da bi se obavila kupovina/prodaja, neophodno je da proizvod i usluga, odnosno predmet razmene, imaju određenu vrednost, što se najčešće izražava kroz cenu. Razmena proizvoda i usluga vrši se pomoću novca između različitih subjekata bilo da su pravni ili fizički, a cenu možemo dobiti na osnovu odnosa između ponude i tražnje. 

Tržište možemo klasifikovati u zavisnosti od:

• prostora na kome se odvija;
• predmeta razmene;
• uslova razmene;
• konkurentskih odnosa koji preovlađuju;
• pravnih propisa koji regulišu kupovinu i prodaju;
• odnosa između ponude i tražnje;
• mesta na kome se roba nalazi na putu od proizvođača do potrošača.

Šta je zakon ponude i koji faktori u opštem slučaju utiču na ponudu?

Kao što smo objasnili u jednom od gorenavedenih odgovora, tržište je mesto gde se odvija kupovina i prodaja proizvoda i usluga, gde prodavci žele da ostvare profit, dok kupci kupovinom žele da zadovolje neke od svojih potreba. Međutim, na tržištu se često pojavljuje sukob interesa između prodavaca, koji žele da prodaju po što višoj ceni, i kupaca, koji žele da obave kupovinu proizvoda i usluga po što nižoj ceni.

Na tržištu prodavci uvek predstavljaju ponudu, dok kupci predstavljaju tražnju. Dolazimo do zaključka da se ponuda odnosi na ukupnu količinu dobara koju prodavci mogu da ponude kupcima na tržištu po određenoj ceni u određenom periodu. Zakon ponude glasi da rastom cene određenog dobra raste i njegova ponuda i obrnuto – padom cene dobra opadaće i ponuda tog dobra.

Kao i svuda, postoje određeni faktori koji utiču na ponudu na tržištu. U opštem slučaju faktori koji mogu uticati na ponudu su sledeći:

• veličina troškova proizvodnje;
• razvijenost tehnologije;
• cena supstituta;
• očekivanja u budućnosti.

Šta je zakon tražnje i koji faktori utiču na visinu tražnje?

Kao što smo ranije objasnili, tražnja se uvek odnosi na kupce: na tržištu se, pored prodavaca, nalaze kupci, koji kupovinom određenog proizvoda ili usluga žele da zadovolje određenu potrebu. Na tržištu se mogu javiti krajni potrošači, to su uglavnom fizička lica, ali i pravna lica pod kojima se podrazumevaju kompanije, država, institucije i organizacije i sl. Generalno, bilo koja vrsta kupaca koja se pojavi na tržištu čini tražnju.

Drugim rečima, tražnja predstavlja količinu dobara koju su kupci spremni da kupe po određenoj ceni i u određenom periodu. Zakon tražnje glasi da sa rastom cene određenog dobra opada tražnja za njim i obrnuto – sa opadanjem cene dobra doći će do porasta tražnje za tim istim dobrom.

Kao i na ponudu, i na tražnju, pored cene, mogu uticati različiti faktori:

• preferencije potrošača;
• nivo dohotka potrošača;
• cene supstituta i cene komplementarnih proizvoda;
• očekivanja u budućnosti.

Koja je uloga računovodstva i iz čega se ono sastoji?

Najjednostavnije rečeno, računovodstvo je proces evidentiranja finansijskih informacija na koristan način radi praćenja troškova i priliva svih tokova novca. Malo detaljnije objašnjeno: računovodstvo je sistematičan proces identifikovanja, evidentiranja, klasifikacije, merenja, rezimiranja svih finansijskih informacija u okviru jedne kompanije ili organizacije. Vođenjem i evidentiranjem svih tokova priliva i odliva novca možemo imati jasan pregled svih dobitaka ili gubitaka za određen period, kao i vrednosti kapitala. Računovodstvo se sastoji iz sledećih delova:

• knjigovodstvo;
• računovodstveno planiranje;
• računovodstvena kontrola;
• računovodstvena analiza;
• računovodstveno izveštavanje.

Osnovna podela računovodstva koja je nastala prema kriterijumu korisnika računovodstvenih informacija. je na finansijsko i upravljačko računovodstvo. Upravljačko računovodstvo je orjentisano na interne korisnike, koristi se od strane menadžmenta prilikom odlučivanja, dok je finansijsko računovodstvo orjantisano na eksterne korisnike i bavi se finansijskim izveštavanjem eksternih korisnika u cilju procene uspešnosti poslovanja.

Šta je bruto društvenog proizvoda i koje komponente sadrži?

Bruto društveni proizvod predstavlja tržišnu vrednost ukupne mase proizvoda (materijalnih dobara i proizvodnih usluga) proizvedenih u jednoj zemlji za određeni period, obično za godinu dana. Jednostavnije rečeno, bruto društveni proizvod meri vrednost celokupne društvene proizvodnje u jednoj godini.

Bruto društveni proizvod sadrži određene komponente:

• potrošnja (P) – obuhvata finalnu potrošnju pojedinaca, odnosno domaćinstava;
• investicije (I) – odnose se na potrošnju preduzeća kao privrednih subjekata i obuhvataju kupovinu osnovnih sredstava, opreme, objekata i slično;
• državna potrošnja (G) – obuhvata sva trošenja državnog aparata počev od ulaganja u izgradnju modernih saobraćajnica do plata državnih službenika;
• neto izvoz (E – M), odnosno razlika između izvoza i uvoza – izvoz povećava bruto društveni proizvod, dok ga uvoz smanjuje.

Da li ima mesta? Upisni rok 2024/25. je u toku.