Zašto Evropa insistira na neformalnom obrazovanju?

Interesovanje evropskih institucija za temu obrazovanja neposredno je proisteklo iz određenih socioloških i ekonomskih polazišta kao i određenih vrednosti moderne Evrope.

Šta to zapravo znači?

Prelistavajući mnoge značajne dokumente, izveštaje sa skupova, setove preporuka bitnih odseka pri Savetu Evrope, često ćete naići na sledeće frekventne reči:

• moderna ekonomija zasnovana na znanju (Knowledge-Based Economy),
• moderno društvo multikulturalnog sastava (Multicultural Society),
• promocija ravnopravnosti i težnja ka socijalnom uključivanju svih delova društva (Social Equality and Social Inclusion), ili
• koncept obrazovanja koji se sastoji u učenju kroz ceo život (Lifelong Learning Process).

Najkraće rečeno, Evropa se suočava sa krupnim izazovima modernog doba, koji se sastoje u promeni ekonomskog koncepta, ali i promeni sastava drustva, koje je sada multietničko u mnogim zemljama Evrope. Kao nužna posledica ovih promena, dolazi do promene koncepta obrazovanja, koji postaje moderni obrazovni koncept "učenja za ceo zivot".

Evropa izražava uverenje da formalno obrazovanje više nije u stanju da odgovori na ove izazove koristeći isključivo sopstvene snage i vrednosti, već mu je potrebno "ojačanje u vidu neformalne obrazovne prakse" (Izveštaj Komiteta za kulturu i obrazovanje pri Savetu Evrope, 1999. godine).

Moderni koncept obrazovanja je koncept koji posmatra obrazovanje kao "Lifelong Process" tj. kao proces učenja koji se odvija tokom čitavog života, za razliku od tradicionalnog koncepta, u kome se obrazovanje stiče najvećim delom tokom perioda formalnog školovanja.

A modernom društvu su potrebne nove veštine, dodatna znanja, uz istovremen proces promovisanja vrednosti kao što su socijalna ravnopravnost, dostupnost obrazovanja za sve i aktivna participacija u demokratskom životu.

Ovom činjenicom omogućen je prostor za pojavu neformalnog i informalnog obrazovanja.

U čemu se vidi značaj neformalnog obrazovanja, posebno u odnosu na formalno obrazovanje?

"Formalno i neformalno obrazovanje su komplementarni. Oni koegzistiraju. Elementi jednog se mogu naći u onom drugom" (Izvod iz izveštaja Radne grupe zadužene za Neformalno obrazovanje, pri Savetu Evrope, 2001. godine).

Komplementarnost - ključna reč, koja označava dominirajući evropski stav po pitanju odnosa neformalnog obrazovanja (u daljem tekstu NFO) i formalnog obrazovanja (u daljem tekstu FO), a ukazuje na to koliki značaj se danas daje neformalnom obrazovanju.

Ono se danas u Evropi smatra neophodnim delom modernog koncepta obrazovanja, kao bitna i nezamenljiva dopuna formalnom obrazovanju.

Direktorat za Omladinu i Sport pri Savetu Evrope značaj NFO ističe kroz nekoliko aspekata:

• U modernom konceptu obrazovanja (učenju tokom celog života), NFO je značajna dopuna formalnom obrazovanju.
• Sledeći vrednost jednakih mogućnosti, NFO ima važnu ulogu u pružanju dopunskog znanja za ugrožene manjine koje nisu u mogućnosti da pohadjaju formalno školovanje. NFO se ovde posmatra kao neka vrsta "druge šanse za sticanje obrazovanja" (second chance school)
• NFO modifikuje i dopunjava znanja koja se stiču kroz sistem formalnog školovanja uzimajući u obzir kako multikulturalni sastav društva, specifičnosti zemalja u tranziciji, zahteve tržišta, tako i potrebu za sticanjem praktičnih životnih veština za snalaženjem u širem socijalnom kontekstu.

Težnja za priznavanjem značaja neformalnog obrazovanja i jedna dilema

Uviđajući značaj neformalnog obrazovanja u Evropi raste interesovanje za pitanje priznavanja NFO. Preciznije rečeno, raste težnja za izvesnim stepenom formalizovanja i akreditacije ovog komplementarnog puta za sticanje obrazovanja.

Osnovni motiv ove težnje za priznavanjem NFO stoji u potrebi da se osigura i unapredi kvalitet znanja koje se stiče ovim putem, zatim u mogućnosti poređenja različitih tipova NFO (u različitim zemljama, ali i u različitim oblastima primene ovog vida obrazovanja).

U tom smeru, osnovno nastojanje Radne grupe za neformalno obrazovanje pri Savetu Evrope je formiranje jasnih standarda i kriterijuma za kvalitet NFO i to na evropskom nivou - preciziranje liste znanja, veština, kompetencija trenera (edukatora) u okviru NFO, kao i kriterijuma za ocenu kvaliteta samog obrazovanog procesa tj. znanja koja se stiču ovim putem.

Bela knjiga (White Paper On Youth, 2002), ključni dokument Evropske komisije koji razmatra važnost NFO za omladinu Evrope i kreiranje omladinske politike, pored isticanja značaja NFO, izražava i jednu vrlo važnu dilemu: Kako spojiti potrebu za izvesnim stepenom formalizacije znanja koja se nude i stiču kroz NFO sa neformalnim karakterom samog NFO, koji se sastoji u njegovoj participativnosti, dobrovoljnosti, pa i izvesnoj spontanosti?

Ova dilema je vrlo česta tema debata koje se vode u značajnim evropskim institucijama.

Ukoliko neformalnom obrazovanju odredimo jasne, obuhvatne kriterijume kvaliteta i time ga akreditujemo, priznamo kao važan deo modernog obrazovanja, postoji opasnost da ono, na taj način, postane toliko slično formalnom, da bi time izgubilo svoje specifičnosti i paradoksalno - izgubilo svoju vrednost!

Na kraju ovog segmenta teksta, treba napomenuti i to da postoje predlozi da se ova dilema reši na taj način što će se izvesni elementi NFO inkorporirati u sam sistem FO i time dopuniti i ojačati FO.

To je ono što imamo prilike da vidimo i u našoj zemlji, u vidu reforme formalnog školovanja, koja, između ostalog, podrazumeva korišćenje dobrih iskustava i prakse koji su potekli iz NFO sektora kao što su: uvođenje novih pristupa u prenošenju znanja, stvaranje učeničkih participatornih tela, isticanje ideje samoregulacionog učenja.

Posebno vidljiv i značajan primer primene ove ideje o inkorporaciji elemenata NFO u formalno školovanje kod nas je akreditacija niza edukativnih seminara za stručno usavršavanje nastavnika od strane Ministarstva prosvete i sporta.

Ovi seminari su nastali upravo na plodnom tlu neformalnog sektora.

Preporuke za razvoj NFO zemljama članicama, ali i onima koje su na putu da to postanu

Listajući dalje značajne evropske dokumente u vezi sa NFO, uočljiv je pokušaj da se značaj neformalnog vida obrazovanja pretoči u izvesne konkretnije i konstruktivnije formulacije setova preporuka vladama zemalja članica Evropske Unije.

U dokumentima Evropskih ministara za omladinu, Evropskog upravnog komiteta za omladinu i Evropske komisije naglašava se važnost priznavanja statusa NFO u zemljama članicama Evropske Unije. Negde se stavlja veci naglasak na promovisanje vrednosti (promovisanje jednakih mogucnosti za sve, civilnog društva i ljudskih prava), a negde na važnost odredjivanja kvaliteta NFO na evropskom nivou.

Kada je u pitanju omladina, Evropska komisija u svojim programima namenjenim ovoj ciljnoj grupi (YOUTH Program) postavlja za cilj da se kroz NFO obrati pažnja na potrebe mladih ljudi, kao i onih koji sa njima rade, da im se pruže neophodne informacije, raznovrsni treninzi, znanja i veštine neformalnog obrazovanja.

Postoji i inicijativa da se mladi širom Evrope povežu i osnaže. Poznate su tri tzv. akcije u tom pravcu - Youth Exchanges, European Voluntary Service i Youth Initiatives.

Komitet ministara Saveta Evrope je dao i neke konkretnije preporuke zemljama članicama (samim tim ovo se odnosi i na Srbiju) u vezi sa promovisanjem i akreditovanjem NFO. Slede neke od tih preporuka, delimično pojašnjene i parafrazirane:

1. Budući da je NFO danas fundamentalni deo procesa promocije doživotnog učenja (Lifelong Learning Process), preporučuje se da se razviju efikasni standardi priznavanja NFO kao esencijalnog dela opšteg obrazovanja - pre svega se misli na kriterijume kvaliteta samog obrazovnog procesa u okviru NFO.

2. Naglašava se važnost podsticanja napredovanja NFO pružajući informacije i primere o dobroj praksi, obrazovnim metodama i postignućima kao i formiranja liste veština, iskustava i znanja (kao ishoda učenja) usvojenog kroz NFO.

3. Preporučuje se promovisanje jednakih mogućnosti za sve mlade ljude, sa posebnim osvrtom na socijalno ugrožene grupe, putem kreiranja jednakih uslova za obrazovanje kroz NFO, sa ciljem da ovi mladi ljudi u potpunosti razviju svoje potencijale i da se tako smanji socijalna nejednakost i socijalna diskriminacija.

4. Preporučuje se podsticanje mladih ljudi da daju svoj doprinos u promovisanju vrednosti kao sto su aktivno građanstvo, ljudska prava, tolerancija, socijalna pravda, međugeneracijski dijalog, mir i interkulturalno razumevanje.

5. Kroz NFO aktivnosti treba podsticati mlade na aktivniju participaciju u društvenom zivotu, posebno u zemljama koje su u tranziciji.

6. Promovisanje dijaloga između učesnika, aktera NFO i FO i ohrabrenje boljeg razumevanja različitih pristupa u edukaciji, u različitim evropskim zemljama.

7. Omogućavanje svih resursa (kako ljudskih, tako i finansijskih) koji su potrebni da se NFO učini značajnim elementom nacionalne omladinske politike.

Zaključak

NFO u očima Evrope jeste nezamenljiv i komplementaran deo celokupnog modernog obrazovnog procesa u evropskim zemljama. U političkom smislu, mislim da značaj ove činjenice za našu zemlju ne treba posebno naglašavati.

Na kraju ću ipak podvući važnost u onom ljudskom smislu, a to je da je NFO prepoznato kao kvalitetan i snažan odgovor na raznovrsne potrebe savremenog čoveka. U tome se krije svežina i energija ove nove snage modernog društva.

Autor: Marković Sanja

REFERENCE
1. Council of Europe - Committee of Ministers - Recommendation of the Committee of Ministers to member states on promotion and recognition of Non-Formal education/learning of young people, on 30 April 2003.
2. European Steering Committee for Youth (CDEJ), 30th meeting, Strasbourg, 18 and 20 February 2003
3. Report of working group on Non-Formal Education: The present debate on recognition and quality standards at european level, 2001.
4. Report of Committee on Culture and Education: Non - Formal Education, 15 December 1999.
5. European Commission, Directorate - General for Education and Culture: Common European principles for validation of Non-Formal and Informal Learning, 8 May 2003.
6. Council of Europe, Directorate of Youth and Sport : Study on the links between formal and non-formal education, Strasbourg, March 2003.
7. Katalog programa stručnog usavršavanja zaposlenih u obrazovanju za školsku 2002/2003. godinu, Beograd, 2002, Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije.