Tri prototipska modela edukacije i CMS

Tri prototipska modela edukacije

1. Preneti znanje (Predavanje I)

U ovom modelu poreklo znanja polaznika bazirano je na znanju predavača. Predavači znaju šta bi polaznici trebalo da nauče i obaveza je predavača da prenese to znanje na polaznika što je pažljivije moguće.

Preneseno znanje je apstrakovano znanje specijalno pripremljeno (takozvana didaktička priprema), tako da su polaznici u stanju da preuzmu znanje ne samo brzo, već da ga zapamte na duže staze. Postoje određene veze i relacije ovog modela sa bihejviorizmom, sada već prevaziđenom teorijom učenja.

2. Tražiti, sakupiti, združiti znanje (Predavanje II)

Ovaj model učenja podrazumeva da je učenje aktivni proces, koji treba da bude isplaniran, pregledan i da o njemu dobro razmisli onaj koji uči. Učenik je aktivan i njegova/njena aktivnost je neophodni uslov za proces učenja.

U Predavanju I predavač nije zainteresovan da kontroliše ili čak posmatra konkretne aktivnosti procesa učenja. Ono što se računa su samo rezultati.

U Predavanju II celokupan proces učenja sa svim međukoracima, problemima i provizionalnim rezultatima su pod nadzorom predavača. U Predavanju I učenici obavezno dobiju povratnu informaciju da li je nešto tačno ili ne, dok u Predavanju II predavači nastoje da pomognu da se prevaziđu pogrešne pretpostavke, pogrešni stavovi učenika. Svrha predavača u Predavanju II je i da pomognu procesu razmišljanja polaznika kako bi im omogućili da izgrade konzistentan mentalni model u oblasti predmeta. Predavanje II ima sličnosti sa kognitivizmom.

3. Razviti, osmisliti, izgraditi znanje (Predavanje III)

U modelu Predavanje II svi problemi i zadaci su predstavljeni od strane predavača. Ali, ako želimo da naučimo polaznike da stanu na ramena predavača, da izmisle nove stvari i da proizvedu i generišu novo znanje, moramo obezbediti i specijalno okruženje.

I to mora biti sredina koja inspiriše, nešto što je dovoljno kompleksno, nesigurno, nestabilno i jedinstveno, tako da tradicionalno znanje ili rešenja više ne pomažu.

U III modelu Predavanja, predavači i učenici treba da se zadube u situaciju gde ishod nije prethodno određen. Moraju da vladaju situacijom gde su razlike između predavača i učenika možda samo malo više iskustva i više meta znanja sa strane predavača o tome kako razmišljati u kompleksnim situacijama (npr. kako dizajnirati lokalne ekperimente). Predavanje III ima snažne veze sa konstruktivizmom.

Pet razlicitih tipova obrazovanja Content Management System-a (CMS)

1. "Čist" CMS

Ovaj tip je tradicionalan tip CMS-a, koji se istorijski takođe pojavio na tržištu. Prototipski mi diskrimišemo glavnog urednika, (koji je sveobuhvatno odgovoran), ko-editora (koji je odgovoran za određene domene npr. urednik polsovanja) i autora (koji samo piše članke, ali nema nikakvo pravo da ih objavi na web sajtu bez provere urednika). Sa administratorske tačke gledišta, možemo razlikovati menadžera urednika (koji je odgovoran za kategorije i funkcije skriptovanja CMS-a) i grafičkog urednika (koji dizajnira template).

Sa naše edukativne strane gledišta, ova autorska prava mogu biti mapirana na edukativnim funkcijama kao što su predavač, pomoćnik predavač, gost - predavač za sadržaj i glavni učitelj ili administrator za organizaciona pitanja. Osoba kojoj je namenjen sadržaj (čitalac) je u našem slučaju učenik, odnosno polaznik. Trebalo bi da bude dovoljno jasno ovde da ovaj tip CMS-a predstavlja, po našem mišljenju, model transfera znanja Predavanja I.

Tipični primeri ovog tipa CMS-a su:

• Otvoreni CMS http://www.opencms.org/
• Plone http://plone.org/
• Typo3 http://typo3.org/
• ZMS http://www.zms-publishing.com/

2. Weblog Content Management Server

“… Weblog su strane koje se sastoje od nekoliko proglasa ili različitih delova informacije po strani, uglavnom aranžirane hronološki unazad od najskorijeg ka najstarijem proglasu na dnu strane…” (19,p.7)

Zbog ovog hronološkog reda Web logovi mogu biti iskorišćeni kao alat za diskusiju za lično razmišljanje vezano za proces. Tu postoje dve funkcije koje su važne u edukacionom kontekstu:

• TrackBack. Ovo je mehanizam izveštavanja, koji omogućava autorima da povežu svoje komentare za tekuće diskusije putem interneta.
• Sindikacija. Ovo je način da se uvede novi online servis. To je u specijalnom formatu (RSS=Rich Site Summary ili Veoma jednostavna sindikacija) na koji autori mogu da se pretplate. Oni čak mogu da integrišu tekst iz izvora na koji su se pretplatili na svom web sajtu.

Web logovi se najbolje mogu razumeti kao alat za diskusiju koji ima potencijal da raširi diskusiju po celom svetu. Sa običajem da piše kratke lične komentare (“mikro sadržaje”) web logovi animiraju diskusiju unutra samih web logova gde je i nastao komentar, ali u isto vreme podržava vrstu meta-razumevanja u samom web logu tako da širi diskusiju po celom svetu. U tom smislu, web logovi su skoro savršen par za Predavanje II, ali takođe može biti korišćeno i za Predavanje I (npr. kao tradicionalni CMS) ili čak i bolji za Predavanje III. (Za višestruku upotrebu web logovi su već nazvani "švajcarska armija alata", ali kao što ćemo tek videti, tu je drugi - više odgovarajući – kandidat za višenamenski alat).

Primeri su:

• Blogger: http://www.blogger.com/
• Movable Type: http://www.movabletype.org/
• pMachine: http://www.pmachine.com/
• TypePad: http://www.typepad.com/

3. CMS orijentisan ka sarađivanju (C-CMS ili Groupware)

Esencijalno, za ove sisteme je uobičajen razvoj i administracija podeljenih/shareovanih resursa. Ovde možemo naći vrstu zaštićene interakcije specificirane grupe. Tu gde se ove interakcije dešavaju, ne postoji šira publika. Takođe, ne postoji izrazita namera za specifičnim ciljem učenja: članovi ove radne grupe uče radeći zajedno, sarađujući. Čak i ako bi tu mogli biti izdiferencirani sistemi autorskih prava, prototip aplikacija tretira sve članove radne grupe isto.

U našem teoretskom okviru ovaj tip CMS-a je napodesniji za Predavanje III.

Tipični primeri u ovoj kategoriji su:

• BSCW: http://bscw.fit.fraunhofer.de/ and http://www.bscw.de/
• Convea: http://www.convea.com/
• EGroupware: http://www.egroupware.org/
• IBM Lotus Notes: http://www-306.ibm.com/software/lotus/
• PhpGropupware: http://www.phpgroupware.org/

4. Content-Community-Collaboration Management Sistemi (C3MS)

C3MS-ovi koji su prethodno već pomenuti - “nož” švajcarske armije za predavanje nude mogućnost za (virtuelne) zajednice kako bi razvili specifični sadržaj domena.

Oni koriste kolaborativne mehanizme i mnoge specijalizovane module (npr. ko je online, rejtinge, istraživanja, preglede, kvote, itd) i veoma su orijentisani ka zajednici. C3MS-ovi mogu raditi kao tradicionalni CMS-ovi i kao kolaborativni web logovi. Kombinovanjem svih mogućnosti na jednom web sajtu, C3CMS može biti korišćen za podizanje domena specifičnog uskladištenja (više detalja o ovom tipu CMS-a sa pedagoške tačke gledišta videti u odličnom radu [4]).

Savršen par za C3CMS je, kao što se može pretpostaviti po njegovom imenu, model Predavanje III. Kako različiti modeli mogu biti aktivirani ili ne, ovaj model se može vrlo lako koristiti za druge modele predavanja.

Tipični primeri CMS-ova su:
PhpNuke: http://phpnuke.org/
PostNuke: http://www.postnuke.com/

5.Wiki sistemi

Wiki sistemi preobraćaju centralnu karakteristiku CMS-ova – diferencirane sisteme autorskih prava. Osnovni princip Wikisa može biti izražen frazom: Svi mogu da menjaju sve! Iza ovog jednostavnog pristupa je sakrivena, u smislu teoretskog okvira, pretpostavka idealne strukture komunikacije okrenute ka pristanku Habermasinanskog porekla. I ono što je interesantno: Iako je idealizacija Habermasa bivala kritikovana mnogo puta od strane savremenih naučnika, to sve funkcioniše što se tiče Wikisa. Pogledajte na primer Wikipediju – udruženu kompaniju za leksikon na webu. Obično preduzeće je počelo u januaru 2001. i do danas je sakupilo više od 4 milijarde engleskih članaka. U međuvremenu, ideja se raširila na 75 jezika sa preko 10.000 članaka, gde 36 ima već više od 100.000 članaka, i u 8 sestrinskih projekata (Meta-Wiki, Wiktionary, Wikibooks, Wikiquote i Wikisource). A ono što je najinteresantnije je da je sve ovo urađeno volonterski, bez naknade!

CMS-Wiki je grupa aplikacija (WikiWebs) koja koristi specijalne Mark up jezike (WikiWords) za svoj izdavački sistem. Interfejs je ekstremno jednostavan i to je možda jedan od glavnih razloga za njihovu brzu i široku distribuciju.

Kao i Groupware, Wikis je kolaborativno orijentisani softver, ali on podrazumeva pojam kolaboracije do krajnjih granica. Wikis razara granice specificirane grupe (svi na svetu su slobodni da sarađuju) i u jasno definisanom pravednom sistemu (svi mogu da pišu, čitaju, dodaju, revidiraju i uređuju pa čak i da brišu svaki članak). Niko nije vlasnik članka koji je počeo.

Pod našim teoretskim okvirom Wkikis je pozicioniran u domenu Predavanja III koje je predavanje sa nemarom u svakom smislu. Sve različite Wikis instalacije su ili bazirane na različitim programskim jezicima ili imaju različite funkcije, menjajući originalni Wiki.

Primeri za Wikis su:

• Wiki:http://c2.com/cgi-bin/wiki (originalni Wiki)
• Twiki: http://twiki.org/ (za poslovnu upotrebu)
• Swiki: http://minnow.cc.gatech.edu/swiki (baziran na Squeak programskom sistemu)
• Zwiki: http://www.zwiki.org/FrontPage (baziran na Zope-u)
• JSPWiki: http://www.jspwiki.org/Wiki.jsp (baziran na Java Server Pages)

Peter Baumgartner, univerzitetski profesor, Fern universitet u Hagu, Institut za edukativne nauke.

Da li ima mesta? Upisni rok 2024/25. se zatvara.