Definicija učenja na daljinu

Definicija pojma učenje na daljinu

“Dostizanje znanja i veština kroz dostavljene informacije i uputstva, primenom različitih tehnologija i ostalih formi učenja na daljinu” je definicija učenja na daljinu koju je dala Američka asocijacija za učenje na daljinu (The United States Distance Learning Association)

Jedna od definicija koja na odličan način određuje pomenuti pojam glasi: “Obrazovanje na daljinu je sistem i proces povezivanja polaznika sa distribuiranim obrazovnim resursima“.

O učenju na daljinu

Obrazovanje se danas smatra uslovom opstanka i razvoja modernih društava. U oblasti Iiformacionih tehnologija značaj obrazovanja je u proporcionalnoj srazmeri sa tehnološkim razvojem društva.

Sa ekspanzijom tehnologije i inovacija u oblasti učenja na daljinu, raspoloživost takvog načina edukacije povećava se dramatično. Mnoge tradicionalne škole neke od svojih programa koncipiraju u obliku učenja na daljinu, a mnoge škole su izrasle fokusirajući se isključivo na učenje na daljinu. Nove mogućnosti i obaveze u karijeri mladih ljudi, u smislu promene mesta rada, promene posla zbog boljih finansijskih uslova, promenljivog radnog vremena, velikog broja sastanaka i poslovnih putovanja, rada na terenu, čine da nove generacije studenata, koje su u mogućnosti da svoje školovanje radeći finansiraju, sve više pristupaju programima učenja na daljinu.

Razvoj privrede koji nas očekuje u budućem vremenu svakako nam ne dozvoljava situaciju da su nam studenti, mladi ljudi od 18 do 25 godina poslovno neaktivni ili da pak biraju između studija i posla. Te dve vrlo bitne stvari ne mogu biti nikako suprostavljene. Mladom čoveku treba omogućiti da radi i uči u isto vreme. Većina škola u svetu danas ima u svojoj ponudi ozbiljno organizovane Distance Learning programe. Pre svega, takve programe karakteriše velika posećenost i učešće “novih” generacija studenata. Podaci koje je za 2003. godinu iznela u javnost gore pomenuta asocijacija govore o više miliona studenata širom Amerike i Evrope koji su trenutno u nekom od oblika „Distance Learning” studija.

Kod nas to nije slučaj. Pojedinačni slučajevi koji se u našem okruženju gotovo jedva mogu i pronaći i sresti tretiraju učenje na daljinu samo kao dodatni servis za pomoć svojim studentima u nastavnom procesu i to najčešće u formi objavljivanja tekstualnih materijala na Internetu. Bez obzira što u svojim razmatranjima polazimo od toga da će budući polaznici biti generacija nezaposlenih svršenih srednjoškolaca, ne smemo iz vida ispustiti jednu veliku populaciju stanovništva i to pre svega:

• nezaposleni odrasli ljudi (sa potrebom sticanja tržišno korisnih stručnih znanja)
• zaposlenih ljudi sa srednjom stručnom spremom (sa potrebom nastavka obrazovanja)
• zaposlenih sa visokom stručnom spremom (sa potrebom inoviranja i nadogradnje postojećih znanja)

Veliki broj konvencija, inicijativa i strategija izvedenih ili promovisanih unutar Evropske Unije govori o tome da su najveća očekivanja od obrazovanja upravo u domenu potrebe neprekidnog učenja tokom života.

Učenje tokom celog života

Na zasedanju Evropskog veća u Lisabonu 2000. godine donet je Memorandum o doživotnom učenju (Memorandum on lifelong learning, Europian Comision, Paris, 1996) koji potvrđuje da je Evropa ušla u "vreme znanja" sa svim onim implikacijama koje ta činjenica ima na kulturni, ekonomski i društveni život. Evropsko veće je takodje zaključilo da je unapređenje doživotnog učenja nužno za uspešnu tranziciju ka društvu i ekonomiji utemeljenim na znanju.

Doživotno učenje mora postati vodeće načelo celokupne organizacije obrazovanja i sticanja znanja i glavni način za razvoj građanstva, društvene povezanosti i zapošljavanja. Jedna od karakteristika savremenog informacionog društva je da nakon redovnog obrazovanja (osnovna škola, srednja škola, fakultet itd) građanin ima potrebu da nastavi sa obrazovanjem i to u vremenu i na način koji ne remeti njegove dnevne obaveze. Sama po sebi se nameće potreba da se obrazovne aktivnosti sprovode nezavisno od lokacije i vremena.

Postavlja se pitanje da li i kako standardni tradicionalni obrazovni proces može odgovoriti pomenutim zahtevima. Iskustva govore da je to svakako moguće primenom savremenih tehnoloških rešenja u procesu učenja. Naglim razvojem informatičke tehnologije, koja svoju primenu nalazi u gotovo svim područjima ljudske delatnosti, edukacija izlazi iz okvira tradicionalne nastave i postaje nazavisna od vremena i prostora.

Da li ima mesta? Upisni rok 2024/25. se zatvara.