Šta treba da uradite ako shvatite da vaša publika nije vaš target?

Analiza, analiza, analiza...

Danas u svetu biznisa neophodno je koristiti digitalni marketing kao sredstvo za komunikaciju sa potrošačima i za izgradnju brenda. Svaka pojedinačna marketing kampanja treba da bude prilagođena publici kojoj se obraća. Ali šta se dešava ako publika koja vas sluša nije i potencijalni kupac? Prednost digitalnog marketinga i jeste u tom preciznom određivanju ciljne grupe pomoću analitičkih kanala koji daju detaljne statističke informacije. Međutim, ponekad to nije dovoljno za uspešnu kampanju. Neophodno je identifikovati nedostatke i propuste, a ta nova analiza ponudiće vam rešenja. Evo nekoliko činjenica i primera koji se tiču boljeg targetiranja:

Publika se razlikuje od mreže do mreže

Nedovoljno razrađena analiza može da rezultira lošim targetiranjem. Da biste to izbegli, treba uzeti u obzir da vaše marketing kampanje moraju biti adekvatno prilagođene i kanalima na kojima se reklamirate. Iskustva i istraživanja pokazala su da Twitter i Facebook imaju potpuno različitu publiku. Dakle, publika koju targetirate može da se razlikuje od mreže do mreže i zato morate dobro istažiti ovo igralište. Svaki dobar community manager razume ovu obavezu pre nego što počne da prilagođava oglašavanje na društvenim mrežama.

Sada kada ste utvrdili da li su se vaše kampanje dobro uklapale na društvenim mrežama, pozabavite se time kakvu ste publiku dobili: Da li je ta publika pozitivno odgovorila na kampanju i kako njene reakcije utiču na vaš brend.

Možda niste tako daleko od „mete”... 

Ako ste nakon kampanje dobili publiku koja se nije pokazala kao aktivni potrošač, to ne znači da targetiranje nije uspelo uopšte. Evo i primera:

Ljudi koji pričaju o vašem brendu online nisu ljudi koji kupuju brend, ali konverzacijom utiču na druge online korisnike koji bi rado bili vaš potrošač. Ili, publika koja priča o vašem brendu i offline može da stimuliše potencijalne grupe koje kupuju online. Navedeno pokazuje da targetiranje nije bilo najuspešnije, ali je ipak bar delimično uticalo na razvoj brenda.

Ovo je pravi primer zašto analitika društvenih mreža sama za sebe nije dovoljna i ne može da podstakne veće oscilacije u strategiji. Potrebno je uraditi detaljniju analizu, odnosno tradicionalnije marketing istraživanje.

Nikako ne smete zaboraviti da u analizu uključite i podatke o kupovini, trendove među ciljnim protrosačima, analizu uticaja (offline i online). Sve to zajedno, sa onim što već znate, treba da utiče na donošenje odluka za razvoj brend strategija.

Konverzacija

Razgovori su odlični za početak zato što obavljanjem istraživanja kroz konverzaciju imate priliku da proverite sa kime komunicirate. Bez obzira na to koliko ste uspešni u takvoj komunikaciji, samo kontakt će vam dati uvid u trenutno stanje. To znači da ćete pronaći još potencijalne publike i razumeti šta ona želi, ali i preispitati sve spoljne uticaje na koje ona obraća pažnju.

Možda je brend prethodno loše targetiran

Evo još jednog primera kada treba da uključite konverzaciju u istraživanje:

Recimo da je vaš target definisan kao muškarac od 25 do 45 godina, a analiza brenda je pokazala da na Twitteru imate podelu 50% muškaraci, 50% žene, dok su dve trećine Facebook publike žene. To znači da je brend iz nekog razloga stekao više pažnje ženske publike i sada tu publiku možete jedino da iskoristite za stimulaciju targeta. Žene kao influenseri vašeg brenda – one pričaju o brendu i stimulišu target. I kada to iskoristite, to nije dovoljno za razvoj vašeg brenda. Potreban je nastavak istraživanja, procena i analiza, kako bi sledeća marketing kampanja  od prethodne i bolje se fokusirala na target.

Preporuka je da se primenjuju razgovori u istraživanju kao polazna tačka, a onda neka vas podaci vode dalje. Na osnovu više različitih analiza, vaša kampanja će biti uspešnija. Ako nastavite sa analitičkim aktivnostima, u svakoj sledećoj kampanji dobri rezultati neće izostati. Za brendove to je od ključne važnosti, jer se negovanjem potrebe potrošača unapređuje poslovanje.