Međunarodna ekonomija

Ekonomska saradnja je jedan od ključnih vidova komunikacije između dve države. S obzirom na svoju važnost u internacionalnim odnosima, međunarodna ekonomija postala je samostalna naučna disciplina.

Globalni ekonomski odnosi ne mogu se uspešno sagledati ukoliko se ne razmotre faktori poput uticaja politike, nacionalnih interesa i fenomena globalizacije.

Međusobna saradnja dve države često se svodi na ispunjenje ličnih ciljeva. Po sličnom obrascu posluju i multinacionalne kompanije, koje se bore za poziciju na tržištu i ostvarivanje profita. Iako to nije uvek slučaj, i jedni i drugi delovaće u skladu sa svojim interesima, ne uzimajući u obzir štetu koju mogu naneti ekonomski slabijim partnerima.

Najčešći razlozi borbi i nesuglasica među državama bili su prirodni resursi, što je i danas slučaj. Zemlje koje su bogate resursima, ali su ekonomski i politički loše uređene, uglavnom će biti na meti „jačih”, koji će ih eksploatisati. Ovakav odnos „jačih” i „slabijih” može se objasniti principima funkcionisanja međunarodne ekonomije.

Još jedan važan faktor međunarodne ekonomije jeste globalizacija. Prema pojedinim teorijama, ona se može podeliti na više tipova u zavisnosti od sfere delovanja. Tako se mogu izdvoji tehnološka, ekonomska, kulturna, politička globalizacija, ali i drugi tipovi. Jedna od posledica ekonomske globalizacije jeste spajanje tržišta. Mnoge svetske kompanije koje su danas dominantne na međunarodnoj sceni uspele su da se probiju na druga tržišta zahvaljujući mehanizmima globalizacije. U tom smislu, ekonomije čiji su deo ove multinacionalne kompanije takođe su ojačale.

Zbog mnogobrojnih faktora koji na nju utiču, međunarodna ekonomija se razvila u kompleksnu naučnu disciplinu. S obzirom na to da globalni i međudržavni odnosi utiču na niže nivoe, poput lokalnog, razumevanje principa međunarodne ekonomije omogućava pojedincu da se snađe unutar ekonomije savremenog sveta.

Definisanje međunarodne ekonomije

Međunarodna ekonomija predstavlja naučnu disciplinu koja proučava ekonomske aspekte globalnih odnosa na svim nivoima. Kao takva, često se oslanja na naučne discipline kao što su makroekonomija i mikroekonomija.

S obzirom na izuzetan značaj ove naučne discipline, postoji veliki broj različitih tumačenja. Verovatno najuticajnije definicije međunarodne ekonomije jesu Oksfordska i Mekmilanova definicija.

• Oksfordska definicija tumači međunarodnu ekonomiju kao skup delova koji čine odnos između država. Tu spada saradnja na polju nauke, finansija, trgovine itd. Poseban fokus je stavljen na međunarodno pregovaranje, regionalne institucije i deviznu politiku.
• Mekmilanova definicija gleda na međunarodnu ekonomiju kao na deo ekonomije koji se odnosi na transakcije usluga i robe između država. Prema ovoj definiciji međunarodna ekonomija se deli na dve oblasti – monetarnu i čistu teoriju. U prvom slučaju reč je o načinu određivanja deviznog kursa među svetskim valutama kako bi se stekao platni bilans. Čista teorija se fokusira na konkretne informacije, poput ostvarenog profita od trgovine.

Evidentno je da se međunarodna ekonomija oslanja na finansije, monetarnu politiku, trgovinu i odnose između država i svetskih organizacija. Međutim, ne treba zanemariti ni uticaj kriptovaluta i blokčejn tehnologija na savremeno svetsko tržište.

Zbog čega je važna ekonomska saradnja među državama

Svaka država ima slobodu da upravlja svojom ekonomijom. Ipak, autonomija nikada nije potpuna s obzirom na delovanje nekolicine spoljnih faktora. Pored uticaja svetskih trgovinskih organizacija, treba imati na umu i da se države često odriču dela ekonomske autonomije zarad postizanja zajedničkog cilja. Primer je Evropska unija, koja svojim članicama propisuje kvote za proizvodnju određenih artikala, nudeći zauzvrat značajne benefite. S obzirom na to da većina država danas ne može u potpunosti samostalno da funkcioniše, poštovanje međunarodnih zakona i regulativa je od velikog značaja.

Može se reći da se međunarodna ekonomija odnosi na kooperaciju privrede svih zemalja sveta. Ta saradnja može biti multilateralna i bilateralna.

Bilateralna saradnja predstavlja odnose dve države. Definicija multilateralne saradnje zavisi od vrste odnosa koji su uspostavljeni. U ekonomskoj sferi multilateralna saradnja se odnosi na trgovanje i plaćanje između dveju i više ugovornih strana gde se novac može iskoristiti u nekoj trećoj državi.

Ovi načini saradnje se razvijaju kako bi se zadovoljili interesi država i kompanija, kao što su neki koje ćemo pobrojati u nastavku.

Potrošački zahtevi. Kupci su značajna karika u međunarodnoj ekonomiji. Iako su usled globalnih tendencija potrebe potrošača po mnogo čemu slične, svako tržište ima specifične potrebe. Nekad su to drugačije navike u ishrani, poimanju zabave, drugačije radne navike itd. To je vrlo važna stavka jer se ekonomija zasniva na ponudi i potražnji.

Uvoz i izvoz prirodnih resursa. Svakoj državi su potrebni prirodni resursi za normalno funkcionisanje. Da bi se to ostvarilo, neophodno je ostvariti razmenu dobara putem mehanizama međunarodne trgovine. Nafta je i dalje jedan od prirodnih resursa koji ima značajan uticaj na odnose među zemljama.

Iako postoje primeri država koje su doživele veliki privredni rast zahvaljujući izvozu ovog energenta, neke zemlje nisu uspele da unovče svoje prirodno bogatstvo. Jedan od primera je Venecuela. Ova zemlja svrstava se u najveće izvoznike nafte na svetu, pri čemu, u isto vreme, pripada grupi siromašnijih država sa slabim ekonomskim sistemom.

Na takvo stanje veliki uticaj su imale nekadašnje kolonijalne sile koje su vekovima zloupotrebljavale svoju poziciju. Kada se u obzir uzmu i nedostatak ulaganja u druge grane industrije, korupcija i manjak stručnih kadrova, postaje jasnije zbog čega neke zemlje imaju loše pozicije u međunarodnoj ekonomiji.

Pojedine države su uspele da iskoriste svoje resurse na pravi način, a jedan od primera je svakako Ruska Federacija. Neki od prirodnih resursa ove države su gas, nafta i ugalj. Poput Rusije, mnoge druge zemlje takođe trguju svojim resursima, pa tako, na primer, Kanada ima velike zalihe vode i šuma.

Efikasna kontrola troškova. Masovna proizvodnja nekog artikla rezultat je uvećane potražnje. Usled povećane potražnje i proizvodnje dolazi do smanjenja troškova proizvodnje. Ova pojava naziva se ekonomija obima i rezultira proizvodnjom jeftinijih proizvoda, ali povećanjem profita.

Međutim, neophodno je u obzir uzeti i druge faktore koji utiču na cenu proizvoda, a specifični su za pojedinačne države. U tom smislu, cene će zavisiti i od vrednosti sirovina, cene transporta, radne snage, visine poreza itd.

Odnos globalizacije i međunarodne ekonomije

Globalizacija je termin koji obuhvata više različitih procesa. Tako je moguće govoriti o ekonomskoj, tehnološkoj, kulturnoj, političkoj globalizaciji, ali i drugim tipovima. Rezultat delovanja mehanizama ekonomske globalizacije jeste objedinjenje zasebnih nacionalnih ekonomija u svetsku. Međunarodna ekonomija omogućava razmenu robe i usluga, kapitala, radne snage itd. Primer funkcionisanja međunarodne ekonomije jeste Evropska unija, čije članice posluju na jedinstvenom tržištu bez graničnih prelaza i carina.

Pozitivni i negativni aspekti ekonomske globalizacije

Stvaranje svetskog tržišta omogućilo je razmenu dobara i usluga, kao i uspostavljanje dugoročne saradnje između država. Došlo je do pokretanja ekonomije na svetskom nivou, gde je svako dobio priliku da se pozicionira na tržištu. Pokretanje biznisa i širenje na internacionalno tržište umnogome su olakšani zahvaljujući razvoju interneta. Za započinjanje posla dovoljni su minimalna ulaganja, kvalitetno napravljen sajt i umeće primene tehnika onlajn-prodaje. Ovo su samo neke od pozitivnih strana ekonomske globalizacije. Međutim, nemaju sve zemlje benefite od delovanja mehanizama ovog fenomena na njihovu nacionalnu ekonomiju.

S obzirom na to da se države razlikuju prema nivou razvijenosti, pojedine zemlje se susreću sa određenim problemima poslovanja na svetskom tržištu. Države koje su moćnije i bogatije od drugih imaju snažniji uticaj na druge zemlje i njihovu ekonomiju. U tom smislu, jedan od potencijalnih problema sa kojima se pojedine države mogu susresti jeste zaostajanje domaće privrede usled lošeg odnosa uvoza i izvoza. Sa ciljem izgradnje bolje konkurentnosti i poboljšanja izvoza, zemlje mogu da nude subvencije za razvoj određenih grana domaće privrede.

Drugi problem koji se javlja usled uticaja ekonomske globalizacije jeste nedostatak radne snage u manje razvijenim zemljama. Do toga dolazi kada jedna razvijena zemlja reši da „uvozi” odgovarajuće radnike nudeći bolje uslove i višu zaradu.

S obzirom na to da se i kompanije i države susreću sa brojnim izazovima poslujući u sferama međunarodne ekonomije, i jedni i drugi se vode principima strategijskog menadžmenta. Cilj je da se na osnovu detaljnih analiza predvide tendencije domaće i globalne ekonomske scene kako bi se potom kreirali planovi koji će štititi državne interese ili interese jedne kompanije.

Jedan od aktuelnih izazova međunarodne ekonomije danas jeste implementacija zelene ekonomije, koja podrazumeva zaštitu životne sredine, smanjenje upotrebe fosilnih goriva i plastike, prelazak na održive materijale i izvore energije. U tom smislu, očekuje se da će zelena ekonomija biti jedan od glavnih faktora međunarodne ekonomije u budućnosti.